Ivan Kronštatski 

Up

"A JAO VAMA ZEMLJO I MORE, JER ĐAVAO SIĐE K VAMA , GNJEVAN VEOMA ZNAJUĆI DA IMA MALO VREMENA. "

Gle vidimo na sve strane ostvarenje ovog proroštva iz Otkrivenja datog prije više od 19 vjekova.

Jao vama zemljo i more.

Gle u Tihom okeanu ostrvo smeća veličine dvije Amerike, gle u Atlantiku još veća količina smeća. Gle trovanje mora naftom, otrovom... Gle smanjen je broj riba i ktova, desetkovan život u morima i Okeanima. OSTVARUJE SE NAVELIKO JAO MORU.

Ta ko krv da je neko razlio po Meksičkom zalivu

O zemlji da ne pričamo jer svi znamo o trovanju pesticidima i sličnim otrovima, o kiselim kišama, o uništenim šumama i masovnom uništenju i onog ostatlka šuma. O željeznoj zvjeri koja je premrežila svu planetu . GLE I PČELE MASOVNO UMIRU od trovanja ljudskog. Zagrijavanje planete neslućena opasnost vri...a iz toga. Jao ZEMLJI

Ostvaruje se lukavo uništenje temelja ljudske egzistencije. Potrošački mentalitet miliona i ateistička svijest gle što čine. ta ljudski um bez duše Bogu usmjerene to stvara.

Otkrivenje nam otkriva ko je iza svega toga. Ko vodi ljudsku rasu u bolest potrošačkog mentaliteta. Ko vodi ljude posebno naučnjake u ateizam. I kakvi su plodovi svega toga po ljudsku rasu. Ko to vodi ljudsku rasu u propast.

MALO MU JE VREMENA OSTALO. I žuri da što više štete napravi ljudima.
Da što više zla bude.

http://www.jutarnji.hr/posljedice-najgore-ekoloske-katastrofe-u-povijesti-sad-a/816061/

Duhovna muzika

www.muzika.savjeti.biz

Priroda jedina vraća prirodno stanje duha i zdravlje.           

Kineska tradicionalna medicina

Otkrivenje

www.otkrivenje.putokaz.biz

Proroštvo je dato nekoliko godina prije pojave crvenog zmaja i predstavljalo je podršku monasima u Rusiji i širom istoka.  Da će i to zlo proći. Da znaju šta ih čeka i što trebaju činiti.

Сан светог Јована Кронштатског

Виђење написано од стране светог Јована Кронштатског непосредно пред његову смрт 1908. год. у коме он пророкује многе ствари које су се догодиле после у 20. веку,  али и оне које ће се тек догодити као нпр. долазак антихриста;

преузето из "Православнаја Рус", бр. 20/517, од 15/28 октобра 1952.
са руског превео јеромонах Атанасије (Јефтић) на Светој Гори

Господе, благослови! Ја, многогрешни слуга Јован, јереј Кронштатски, пишем ово Виђење. Оно што сам видео и што предајем писмено, написао сам својом руком.

На ноћ уочи 1. јануара 1908. године, после вечерње молитве, сео сам да мало одахнем за столом. У мојој келији је био полумрак, а пред иконом Мајке Божије је горело кандило. Није прошло ни пола часа, зачуо сам шум. Неко се тихо дотакао мог десног рамена и лаки и тихи, умилни глас рече ми:
"Устани, слуго Божији Јоване, пођи са мном!"

СВЕТИЛНИЦИ СВЕТА

Ја сам брзо устао. Преда мном је стајао дивни, чудни старац, блед са седим власима, у мантији и са бројаницама у левој руци. Погледао ме је строго, но очи су му биле умилне и благе. Од страха ја за мало нисам пао, но чудни старац ме је придржао. Руке и ноге су ми дрхтале, хтео сам нешто рећи, али језик ми се није покретао. Старац ме је прекрстио и мени је постало лако и радосно, и ја сам се прекрстио, такође. Затим је он штапом указао на западну страну зида и тим истим штапом је написао: 191З, 1914, 1917 , 1922, 1930, 1933, 1934 година. Одједном, тај зид је нестао и ја сам са старцем пошао по зеленом пољу. Видим, стоји маса крстова; хиљаде, милиони разноврсних: малих, великих, дрвених, камених, гвоздених, бакарних, сребрних и златних. Ишао сам поред тих крстова, прекрстио се и охрабрио да упитам старца какви су то крстови? Он ми је умилно одговорио:
"То су они који су за Христа и Реч Божију пострадали!"
Идем даље и видим, читаве реке крви теку у море које се црвени од крви. Од страха сам се ужаснуо и опет запитао чудног старца:
"А, што је проливено толико крви?"
Он ме погледао и рекао ми:
"То је хришћанска крв!"
Затим је старац показао руком на облак. Ја видех масу горећих, јарко ужарених светилника. И гле, они почеше падати на земљу: један, два, три, пет, десет, двадесет... Затим почеше падати у стотинама, све више и више, и сви су горели. Ја сам врло жалио што они нису горели јасно, него су само падали и гасили се, претварајући се у прах и пепео. Старац рече:
"Погледај!"
И ја видех на облацима само седам светилника, па запитах старца:
"Шта то значи?"
А, он сагнувши главу рече:
"Светилници које ти видиш да падају значе да ће црква пасти у јерес. А седам горyћих светилника што је остало, значи да ће седам цркава Апостолских Саборних остати при крају света."
Опет ми је старац казао:
"Погледај!"
И гле, ја гледам и видим чудно виђење, анђели су певали: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот! Велика маса народа са свећама у рукама и радосним, сијајућим лицима ишла је за њима. То су били: кнежеви, патријарси, митрополити, епископи, архимандрити, игумани, схимници, јереји, ђакони, посници, отшелници Христа ради, мирјани, младићи, дечаци, деца... Херувими и серафими су их пратили у небеску, рајску обитељ. Ја сам запитао старца:
"Какви су то људи?"
Старац као да је знао моју мисао, рече:
"Све су то слуге Христове, који су пострадали за свету Христову Саборну и Апостолску Цркву."
Ја сам се опет усудио да запитам:
"Да ли се и ја могу придружити њима?"
Старац рече:
"Не. Још је рано эа тебе, стрпи се и причекај!"
Опет сам запитао:
"Реци ми оче, а откуд деца?"
Старац рече:
"Та деца су такође пострадала эа Христа од цара Ирода (14 хиљада). А, такође су добила венац од Цара и она безимена деца која су погубљена у утроби своје мајке!"
Ја сам се прекрстио:
"Какав ће велики и страшни грех бити мајци -неопростиви!"  

ЈЕВАНЂЕЉЕ СА ЗВЕ3ДОМ

Идемо даље и улазимо у велики храм. Хтео сам да се прекрстим, али старац ми рече:
"Овде је мрзост и запуштење."
Видим мрачан и таман храм и у њему мрачан и таман престо. Нема иконостаса пред олтаром. Уместо икона, неки туђи портрети са зверињим лицима и оштрим калпацима, а на престолу није крст него велика звезда и еванђеље са звездом. Смолане свеће горе и прште као дрва. На престолу стоји путир из кога долази страшан смрад и отуда гамижу свакакви гадови: жабе, шкорпије, пауци -страшно је гледати све то. Просфоре су такође са звездом, а пред престолом стоји свештеник у светло црвеној одежди по којој гмижу зелене жабе и пауци. Лице му је страшно и црно као угаљ, очи црвене а из грла иде дим и црни жалци као у осе. Ах, Господе, како је то страшно гледати.
Затим је на престо скочила нека мрска, гадна и безобразна црна жена, сва у црвено обучена, са звездом на челу. Завртела се на престолу, потом крикнула као ноћна сова чији глас се страшно разлегао по читавом храму: "Слобода!" -и стала. А, људи су као безумни почели да трче око престола, радујући се нечему. Викали су, звиждали и певали некакву песму, из почетка тихо, затим јаче, као пси, затим се све претворило у зверско рикање и режање. Одједном бљесну јарка муња и удари силан гром. Земља задрхта и храм се сурва и пропаде у земљу. Престо, свештеник, црвена жена, све се у ковитлацу сурвало у бездан. Господе, спаси! Гледајући овај страшан призор хладан зној ми је избио по челу и ја сам се прекрстио. Осврнуо сам се и старац се осмехнуо на мене, упитавши:
"Јеси ли видео ?"
"Видео сам оче. Реци ми шта је то било, тако страшно и ужасно?"
Cтарац ми одговори:
"Храм, свештеници и људи, то су јеретици, одступници и безбожници који су одступили од Вере Христове и од Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и признали јеретичку ново-живообновљеничку цркву која нема благодати Божије. У њој је немогуће ни постити, ни исповедати се, ни примити миропомаэање."
"Господе, спаси мене грешнога, пошаљи ми покајање, смрт хришћанску!", прошапутао сам. Но, старац ме умирио:
"Не жалости се", рече. "Моли се Богу!"
Пошли смо даље. Гледам, иде маса људи страшно измучених. У свакога од њих звезда. на челу. Они, угледавши нас, повикаше:
"Молите се за нас, свети оци, Богу. Нама је врло тешко, и ми сами не можемо! Очеви и мајке нас нису учили эакону Божијем и чак немамо ни име хришћанско. Ми нисмо добили печат дара Духа Светога, него црвени энак!"
Ја сам заплакао и пошао за старцем. "Погледај!", показао ми је старац руком. "Видиш ли?"
"Видим брда!"
"Не! То је брдо лешева људских, огрезло у крви."
Ја сам се прекрстио и упитао старца:
"Шта то эначи? Какви су то лешеви?"
"То су монаси и монахиње, отшелници и отшелнице, убијени эа Свету Саборну и Апостолску Цркву; који нису хтели да приме антихристов печат него су желели да приме мученички венац и умру эа Христа."
Ја сам се молио:
"Спаси Господе и помилуј слуге твоје и све хришћане."
Но одједном, старац се окренуо ка северној страни и показао руком:
"Гледај!"
Погледао сам и видео царски дворац, а около трче животиње разних врста, звери разне величине, аждаје и свакакви гадови који шиште и улазе у дворац и већ су појурили на трон помазаника Николаја Другог. Његово лице је бледо али храбро. Он чита Исусову молитву. Одједном, трон се пољуљао, круна је спала и откотрљала се. Звери су режале, тукле се и давиле помазаника. Растрзале су га, изгазиле, као зли дуси у аду. Одједном, све ово је нестало и ја сам горко заплакао:
"Ах, Господе, спаси и помилуј од свакога зла, непријатеља и противника!"
Старац ме је узео за раме:
"Не плачи! Тако је угодно Богу!". И рече: "Гледај!"
Гледам и видим како се показало бело сијање. С почетка нисам могао разликовати, но затим је постајало све јасније: приступао је невољни помазаник. На глави му венац од зелених листова, а лице бледо и окрвављено, са златним крстићем на врату. Тихо је шаптао молитву. Пришао је и са сузама рекао:
"Моли се за мене оче Јоване, и реци свим православним хришћанима да сам умро као мученик, чврсто и храбро за веру Православну и за Свету, Саборну и Апостолску Цркву, пострадао за све хришћане. Реци свим православним пастирима да служе општи братски парастос за све војнике, пострадале на бојном пољу: изгореле у огњу, у мору потопљене, и за мене грешнога и пострадалог. Гроб мој не тражите, њега је тешко наћи. Још молим, моли се за мене оче Јоване, и опрости ми добри пастиру."
Затим се све покрило маглом. Ја сам се прекрстио:
"Упокој Господе душу уснулог слуге Твог Николаја! Вечни му спомен!"
Господе, како је страшно. Руке и ноге су ми дрхтале, плакао сам. Старац ми је опет рекао:
"Не плачи, тако је угодно Господу. Моли се Богу, и још погледај?"

3А МАЛО ВРВМЕНА

Гле, видим масу људи који се ваљају умирући од глади. Јели су траву, земљу, јели су један другога, а пси су јели лешеве. Свуда страшан смрад, бестидност. Господе спаси нас и у светој Христовој Вери укрепи, јер смо немоћни и слаби без вере. Старац ми опет говори: "Гледај тамо!" И гле, видим читава брда разних књига, малих и великих. Међу тим књигама гмижу смрадни црви који шире страшан задах. Ја сам запитао:
"Какве су то књиге, оче?"
Он је одговорио:
"Безбожне, јеретичке, које заражују све људе света својим богохулним учењем."
Старац се крајем свога штапа дотакнуо тих књига и све се претворило у огањ и изгорело до краја. Ветар је разнео пепео. Затим гле, видим цркву око које лежи маса поменика и спискова. Сагнуо сам се и хтео подићи један да прочитам, но старац ми рече да су то поменици и писма која леже при цркви много година, и на које су свештеници заборавили па их не читаjy никада, а уснуле душе траже да се молимо за њих, но нема ко да чита ни да помиње. Ја упитах:
"Па, ко ће онда ?"
"Анђели!", рече старац.
Ја. сам се прекрстио:
"Помени Господе душе уснулих слугу Твојих, у Царству Твоме!"
Пошли смо даље. Старац је ишао брзо, тако да сам једва успевао да га стигнем. Одједном, он се окренуо и рекао: "Погледај!"
И, гле, иде гомила људи гоњена страшним бесима који су их немилосрдно тукли и боли дугачким шиљцима, вилама и моткама.
"Какви су то људи?", запитао сам старца.
"То су они", одговорио је старац, "који су отпали од Вере и од Свете, Саборне и Апостoлске Цркве и примили јеретичку живообновљеничку цркву. То су били епископи, свештеници, ђакони, световњаци, монаси, монахиње који су примили брак и живели развратно. То су били безбожници, врачари, блудници, пијанице, среброљупци, јеретици, одступници од Цркве, сектанти и остали."
Они су имали ужасан и страшан изглед: лица црна, из грла им је ишла пена и смрад и страшно су викали. Но, демони су их тукли немилосрдно и гонили их у дубоку провалију. Отуда је излазио смрад, дим, огањ и нечисти мирис. Ја сам се прекрстио:
"Избави, Господе, и помилуј! "
Страшно је све то виђење. Затим сам видео како маса народа иде, стари и млади. Сви су били обучени у црвене хаљине и носили су огромну црвену звезду петокраку на чијем сваком углу је седело по дванаест бесова. У средини је седео сам сатана са страшним роговима и крокодилским очима, са лављом гривом, страшним чељустима и великим зубима, а из чељусти је ригао смрдљиву пену. Сав народ је викао: "Проклетством жигосани!". Затим се појавила маса демона, сви црвени. Жигосали су народ стављajyhи свакоме на чело и руку жиг у виду звезде. Старац рече да је то жиг антихриста. Ја сам се страшно уплашио, прекрстио сам се и прочитао молитву: Да васкрсне Бог ... После тога све је ишчезло као дим.

Старац је ишао брзо и ја сам једва успевао да га пратим. Зауставио се потом и показао ми је на. исток:
"Гледај!" -вели.
Угледао сам масу народа са радосним лицима у чијим рукама су били крстови, црквени барјаци и cвећe. На средини међу овом масом високо у ваздуху стоји престо са златном царском круном на којој је златним словима написано: За мало времена! Око престола стоје патријарси, митрополити, епископи, свештеници. монаси и монахиње, пустињаци и мирјани. Сви певају:
"Слава во вишњих Богу и на земљи мир."
Ја сам се прекрстио и заблагодарио Богу.
Одједном, старац је крстолико три пута замахнуо у ваздух. И. гле, ја видех масу лешева и потоке крви. Анђели су летели над телима убијених и једва су успевали да душе хришћанске узносе к Престолу Божјем певајући: Алилуја! Страшно је било гледати све то. Ја сам горко плакао и молио се. Cтарац ме је узео за руку и рекао:
"Не плачи! Тако је потребно Господу Богу за наше маловерје и кукавност, ово тако треба да буде. Спаситељ наш Исус Христос је такође пострадао за нас и пролио Своју пречисту крв на крсту. Биће, дакле, још много мученика за Христа и то су они који неће npимити aнтихристов жиг, но пролиће крв и добити мученички венац.

Pojava crvenog zmaja i zlo koje je radio širom Rusije i svijeta (Otkrivenje)

To je i ostvarenje druge fatimske tajne.

Knjigu o stradanju miliona ruskih vjernika

Otkrivenje

Žena i zmaj

 (10) I začujem glas na nebu silan: "Sada nasta spasenje i snaga i kraljevstvo Boga našega i vlast Pomazanika njegova! Jer zbačen je tužitelj braće naše koji ih je dan i noć optuživao pred Bogom našim. (11) Ali oni ga pobijediše krvlju Jaganjčevom i riječju svojega svjedočanstva: nisu ljubili života svoga - sve do smrti. (12) Zato veselite se, nebesa i svi nebesnici! A jao vama, zemljo i more, jer Đavao siđe k vama, gnjevan veoma, znajući da ima malo vremena!"

Pojava prve zvjeri koja ide paralelno sa rušenjem crvenog zmaja. Svijest potrošačkog mentaliteta osvaja cio svijet. Odbacivanje posvećenja i Svetačkog nasljeđa.

Krivi učitelji koji sebe ko primjer postaviše odbacivši nasleđe monaštva i djevičanstva(potpunog posvećenja Bogu). I pljuvanje po ovim principima

Tu je i problem duša čija se vjera bazira na osuđivanju i tuženju onih iz drugih religija. Koji ne svaćaju da samo ljubav je od Boga.

Treba dobro zaviriti u svoje srce i vidjeti dali je to ljubav ili je samo mržnja i osuda u njemu.

Ta Ivan Kronšatski daje savršeni opis duša kojima je u srcu mržnja, a na jeziku osuda.

Ljubav prašta i opravdava, a ne sudi niti tuži

"Oprosti im Oče jer neznaju što čine"

TO JE LJUBAV KOJA PRAŠTA I OPRAVDAVA

ОГЊЕНЕ СТРЕЛЕ

Затим се старац помолио, три пута се прекрстио према истоку и рекао:
"Ево, испунило се пророштво Данилово. Коначна мрзост запуштења."
У том часу сам угледао јерусалимски храм на чијем врху је звезда. Око храма се тискају милиони људи који желе да уђу у храм. Ја сам хтео да се прекрстим, али ми је старац опет задржао руку и рекао:
"Овде је мрзост запуштења!"
Ушли смо у храм у коме је било много народа. По сред храма сам видео престо око кога су у три реда гореле смолане cвећe. На престолу је, обучен у светло црвену порфиру, седео светски управитељ, цар, на чијој глави је била златна круна са брилијантима и звездом. Запитао сам старца ко је то? Он је рекао:
"То је антихрист!"
Био је високог раста. очи црвене као ужарени угаљ, брада црна као клин, лице свирепо, хитро и лукаво -подобно зверу, нос орловски.
Одједном. антихрист устаде на свом престолу и усправи се у целом расту свом. Подиже високо главу и пружи десну руку народу (на прстима су му били нокти као у тигра), па рикну својим зверињим гласом:
"Ја сам ваш бог, цар и управитељ! Који не приме мој жиг, смрт им је овде!"
Сви су пали на колена, поклонили се и примили жиг на чело. Но, неки су смело пришли и одједном му снажно узвикнули:
"Ми смо хришћани, верујемо у Господа нашег Исуса Христа!"
Тада је у тренутку блеснуо мач антихриста и главе хришћанских младића су слетеле. Пролила се крв за веру Христову. Гле, потом доводе девојчице, жене и младу децу. Овде се он још више разгоропадио и зарикао као звер:
"Смрт њима! Ти хришћани су моји непријатељи. Смрт њима!"
Одмах је следила моментална смрт. Главе су слетале на под и пролила се крв православна по свем храму . Затим доводе антихристу десетогодишњег дечака да се поклони и говоре:
"Падни на колена!"
Но, дечак је смело пришао до престола антихристовог и рекао:
"Ја сам хришћанин и верујем у Господа нашег Исуса Христа, а ти си пород и слуга сатанин, ти си aнтихрист!"
Страшним и дивљим режањем зарежао је на њих: "Смрт!"
Сви су пали пред антихристом на колена. Одједном хиљаде громова је загрмело и хиљаде небеских муња су летеле као огњене стреле тукyћи слуге антихристове. Изненада, једна нajвећа стрела, огњена и крстолика, слетела је са неба и ударила антихриста у главу. Он је узмахнуо руком и пао, док му је круна слетела са главе и распала се у прах. Милиони птица су летели и кљували лешеве нечистих слугу антихристових.
Осетио сам тада да ме је старац ухватио за раме и рекао:
"Идемо даље, путем!"
Ево, опет видим масу крви до колена, до појаса.! Ох, како је много проливено крви хришћанске! Ту сам се сетио речи из Откровења Јована Богослова: Биће крви коњима до узда! Ах. Боже спаси мене грешнога! На мене је напао велики страх и био сам ни жив ни мртав. Гле, видим анђели лете и певају: Свјат, Свјат, Свјат Господ! Окренуо сам се, а старац је клечао и молио се. Затим је устао и умиљато ми рекао:
"Не жалости се! Брзо, брзо је крај свету, моли се Господу. Он је милостив слугама својим. Нису више преостале године, него сати, и брзо је крај!"
Потом ме је старац благословио и показао рукама на исток. рекавши:
"Ја идем ено тамо!"
Док сам пао на колена и поклонио му се, видим да се он брзо одваја од земље. Тад сам запитао:
"Како је твоје име, чудни старче?"
Затим сам јаче повикао:
"Свети оче, реци како је твоје свето име?"
"Серафим!" -тихо и лако рече он мени. "А то што си видео напиши и не заборави све то ради Христа."
Одједном као да је над мојом главом ударило велико звоно. Ја сам се пробудио и отворио очи. На челу ми је био хладан зној, а у слепоочницама је ударало. Срце је јако лупало и ноге дрхтале. Учинио сам молитву:
"Да воскреснет Бог... Господе прости ме грешног и недостојног раба Твојега Јована. Богу нашем слава. Амин."

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ - житије

Свети Јован Кронштатски  је рођен  1829.г.  у Архангелској губернији на крајњем северу Русије, од оца Иље и мајке Теодоре. Имајући у виду да је рођен слабашан, родитељи су инсистирали да буде прве ноћи крштен и добија име Јован по светитељу Јовану Рилском. Детињство је провео у напорном раду  и сиромаштву. После основне школе у месту рођења, завршава успешно богословију и уписује се на Духовну академију у Петровграду. Јовану убрзо умире отац и он преузима сву бригу о породици. Иако размишља о монаштву он по завршетку студија, са благословом мајке, 1855. год. ступа у брак са Јелисаветом, ђерком кронштатког проте, и постаје свештеник у цркви св.ап. Андреја у Кронштату.
Јован у браку са супругом живи потпуно девствено. Радећи много од самог почетка своје узвишене и тешке службе постаје раднички свештеник, сиротињски пастир, отац бедних и жедних, лекар болних, спаситељ грешних.
Истрајно овако проводи 53 године службе Богу и поверним му душама, служећи св. литургију свакога дана.
Јован је предавао веронауку у школи 32 године, изградио Дом трудољубља у Петровграду за гладне и сироте; дом  од 100 постеља за бескућнике, старачки дом и др.
Ову личност, непрекидне молитве и милости, Господ награди даром чудотворства да су многи после Јованове молитве постајали здрави, што је био знак народу да је Јован Божји угодник и да га Господ чује и на његову љубав се народу одазива. Цела Русија па и шире знају за светог Јована и траже помоћ, сви од цара па до последњег сиромаха. Овај свети чудотворац се Богу представио 20.12.1908. г док је као свети канонизован 1964.г. и слави се 19. октобра и 20. децембра.
Од светитеља су остали многи писани трагови у виду проповеди као и његов дневник "Мој живот у Христу".

antihrist oličen u jednoj osobi. Predstavnik duha miliona duša koji potpuno se odrekoše Boga i prihvatiše parolu "Ko je kao zvjer".

Sv. Serafim Sarovski

A kad čujete za ratove i pobune, ne prestrašite se. Doista treba da se to prije dogodi, ali to još nije odmah svršetak." Tada im kaza: "Narod će ustati protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva. I bit će velikih potresa i po raznim mjestima gladi i pošasti; bit će strahota i velikih znakova s neba."

»Tada će ugledati Sina Čovječjega gdje dolazi u oblaku s velikom moći i slavom. Kad se sve to stane zbivati, uspravite se i podignite glave jer se približuje vaše otkupljenje.«